Ne zna da li u početku beše reč, nije baš sigurno, a da je na kraju reč, da ništa ne ostaje osim reči u to se uverio Milorad Miško Stevović. A nema čime se nije bavio i gde nije ostavio dubok trag. Studirao mašinstvo, a završio pozorišnu akademiju, bio u organizaciji studentskih demonstracija šezdeset i osme, član mnogih evropskih pokreta i učesnik mnogih svetskih preokreta.

Veliki uspeh postigao je i na poslovnom planu. Bio je u najužem rukovodstvu FK Crvena Zvezda kad je bila prvak sveta; napravio je prestižnu turističku organizaciju, postao vlasnik ili suvlasnik hotela u zemlji i inostranstvu. I još ponečega, i još ponečega… da ne nabrajamo. Svaki posao napuštao je kad je postizao maksimum i kad je shvatio da od toga što je uradio više ne može. Zapravo, sve vreme je tražio ono što će na kraju naći.

Ništa sve ovo ne bi bilo neobično da gospodin Stevović nije rešio da deo svog imetka ili čak veći deo uloži u svoj zavičaj i to baš u kulturu, a posebno u izdavaštvo. Novovarošanin, kao i sam što sam, shvatio je da je sve prolazno, da ništa ne ostaje osim reči, da nije siguran da je u početku bila reč, ali da je siguran da je na kraju reč. Dobro je razumeo da vreme gradi, a i da razgrađuje i da ruši kule i gradove ali da rečima ne može ništa, da one nadžive sve materijalno. Shvatio je da imetak ne treba ostavljati potomstvu jer oni koji su sposobni stvoriće, a oni koji nisu uništiće i sebe i imetak, da treba sve uraditi za narod kome pripadaš.

(Kao i mnogi i Miško je shvatio da tek onda kad imaš sve tek onda možeš da shvatiš da ti ništa ne treba i tek onda vidiš koliko malo treba čoveku. Njegova životna maksima glasi: sve smo bogatiji što imamo manje.)

Da bi realizovao svoje ideje osnovao je Izdavački centar Stari Vlah čiji je cilj da afirmiše ovo područje Zapadne Srbije čiji je geografski centar Nova Varoš. Pored izdavačkog centra, ovaj dobrotvor radi na gradnji objekta od hiljadu kvadrata gde bi pored biblioteke bili i drugi kulturni sadržaji za mlade.

Decenijama nezasluženo zapostavljan od svih vlasti ovaj kraj se sam svojim prirodnim lepotama nametnuo široj javnosti i sada važi za atraktivno turističko područje u Republici Srbiji. Ovde su čovek i priroda pružili jedno drugo ruku. Ta priroda je oblikovala svoje stanovnike u duhovite, mudre, inteligentne i snalažljive ljude. A ni ljudi nisu ostali dužni prirodi pa su izgradili mnoga jezera, preusmerili mnoge reke a sve da bi se taj prirodni potencijal stavio u službu čoveka čiji je život nezamisliv bez električne energije.

(Biće da nijedan kraj nije više dao ovdašnjoj široj zajednici, a da je manje dobio, nego starovlaški kraj, počev od prirodnih resursa do ljudske pameti.)

Tek sto je osnovan IC Stari Vlah već je ovaj centar okupio znatan broj stvaralaca iz svih oblasti kreativnog delovanja koji su spremni da svojim radom doprinesu razvoj svog zavičaja u svakom pogledu i duhovnom i materijalnom. Za kratko vreme izdate su nekolike knjige od Monografije o novoj Varoši, Bibliografije o Novoj Varoši, pa do značajnih autorskih knjiga prote Vjestatija Kramatijevica, publiciste Dragoljuba Gagričića i drugih autora iz tog kraja.

Pored investicija u izdavaštvo Stevović se angažovao i na zaštiti vrednih objekata kao i na finansiranju mnogih kulturnih događaja kao i đačkih radionica u svom kraju.

U Novoj Varoši više nema Stevovića, svi su otišli po belom svetu, ali su dobra dela ove građanske porodice ostala u lepim pričama.

Ovde se lepa priča ne završava, ovde priča tek počinje.