Научни скуп националног значаја

На Златару од 28-31. августа окупиће се 28 научних радника поводом 170 – годишњице рођења кнеза и краља Милана Обреновића (1854–1901).

У организацији Катедре за историју српског народа у новом веку Филозофског факултета Универзитета у Београду и Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах”, а под покровитељством општине Нова Варош, у IN HOTEL на Златару, од 28. до 31. августа, одржаће се научни скуп на тему: “Краљ Милан Обреновић, ослободилац и реформатор – заслуге и порицања”.

Намера је да се осветле до сада непознате, недовољно познате, ненамерно или намерно погрешно интерпретиране сегменте политичке, друштвене, правне и културне историје из периода владавине кнеза и краља Милана Обреновића. Повод за одржавање овог значајног догађаја посвећеног „првом српском краљу после Косова” – краљу Милану Обреновићу (1854–1901.) је 170. годишњица његовог рођења – каже др Жарко Илић, научни сарадник на Филозофском факултету у Београду, и један од иницијатора одржавања научног скупа у Новој Вароши.

Научни скуп ће, према речима Илића окупити више од 25 еминентних стручњака из области историје, историје уметности, правне историје, историје књижевности и других сродних дисциплина, са Филозофског, Филолошког и Правног факултета у Београду, Филозофског факултета у Косовској Митровици, Института за савремену историју и Института за књижевност и уметност у Београду, Математичког института САНУ, Историјског музеја Србије, музеја у Смедереву, Прокупљу, Крушевцу, Аранђеловцу, Нишу и Горњем Милановцу, Историјског архива Шумадије у Крагујевцу, уз учешће основношколских и средњошколских наставника историје.

Темом „Милан Обреновић и Српско питање – наслеђе, идеологија, стварност” научни скуп отвориће председница Организационог одбора проф. др Сузана Рајић, шефица Катедре за историју српског народа у новом веку и председница Српског историјског друштва

Уз излагања из правне историје, биће осветљен однос кнеза и краља Милана према Женском друштву, као и виђење српског владара у очима британске дипломатије, али и рад посвећен румунском пореклу српског владара виђеног очима савременика.

Друга сесија биће посвећена Србији у Великој источној кризи (1875–1878), пре свега односу српске владе и кнеза Милана према устанку у Босни и Херцеговини, о чему ће говорити доц. др Александар Савић, затим боравку кнеза Милана у Алексинцу током Првог српско-турског рата, што ће представити Зоран Стевановић, а у оквиру ове сесије МА Филип Бјелић говориће о дејству добровољачких и устаничких јединица на простору нововарошког краја током Првог и Другог српско-турског рата (1876–1878). Др Данијел Радовић у свом излагању пажњу ће посветити аустријским претензијама ка областима Османског царства јужно и југозападно од границе Кнежевине Србије – наглашава др Илић.

Биће речи и о односу кнеза и краља Милана према уметности (др Данко Леовац, др Снежана Цветковић и други), а трећег дана скупа говориће се о административном уређењу нових крајева – области ослобођених и припојених Србији након Берлинског конгреса.

На крају скупа су и радови о српској заграничној акцији у Османском царству, са посебним нагласком на просветну политику, а у циљу одржања и јачања српске националне свести на простору јужно од Кнежевине/Краљевине Србије. Др Жарко Илић ће посебну пажњу поклонити омеђивању српске земље на југу и дефинисању граница српског етничког простора.