На Златару почео велики скуп историчара о краљу Милану Обреновићу

ДА  СУДЕ  ИСТОРИЈСКИ  ИЗВОРИ 

Министар културе Никола Селаковић отворио научни скуп „Краљ Милан Обреновић – ослободилац и реформатор, заслуге и порицања“.

Скуп траје до суботе 31. августа, а у Библиотеци промоција четири књиге.

Никола Селаковић, министар културе у Влади  Србије, отворио је научни скуп „Краљ Милан Обреновић – ослободилац и реформатор, заслуге и порицања“ у среду поподне, у „Ин хотелу“ на Златару.

Уз учешће тридесетак истраживача прошлости, скуп поводом 170 година од рођења Милана Обреновића (1854-1901), првог српског краља после Косова, организују Филозофски факултет у Београду и Истраживачко-издавачки центар „Стари Влах“ из Београда, а покровитељ је Општина Нова Варош.

Истичући  да је  је полувазалној кнежевини Србији, после два српско-турска рата,  на Берлинском конгресу 1878. године призната самосталност, а да је након четири године постала краљевина, Селаковић је подсетио и на  заслуге кнеза и краља Милана у време Источне кризе,  у сабирању српског  народа и развоју институција државе, унапређењу  школског и здравственог система, изградњи објеката… Посебно је нагласио допринос у стварању војске по угледу на европске земље, па ће њен морал и оружје  донети слободу у ратовима 1912-1918. године.

– Треба да следимо пут краља Милана и многе лекције научимо из његових државничких активности и времена у коме је на плећима. носио тешко бреме  Покренућу и мотивисаћу пет округа на југу Србије, који су угледали светлост слободе за време његове владавине, да се одуже спомен-обележјима запостављеном државнику. Кад завршимо брзу пругу Београд –  Ниш требало би је именовати по њему, јер је изграђена у његово доба –  рекао је, поред осталог,  Селаковић.

Др Сузана Рајић,  шеф катедре за новију историју Филозофског факултета и председник Организационог одбора научног скупа, предочила је да се краљу Милану, историјској личности, треба озбиљно посветити, уз тимски рад и  повратак историјским изворима. Историја, како је рекла, суди и учесницима и историчарима, а они имају моралну одговорност да исправе неправде и сва огрешења о српског великана, да дају суд о оптужбама и осудама…Не сме се, акцентовала је, заборавити време кад је „овим просторима текло више крви него воде“, да у српским великанима треба тражити стожере на којима ћемо градити државу.

– Са 20 година Милан Обреновић се суочио са бројним изазовима на државном плану. Србија је имала 1,3 милиона становника, од чега је 94 одсто било неписмено, земља је имала 32 ђака у вишим гимназијама, није било ни једне библиотеке, нити пруге. Оставио је армију  ђака и учитеља, километре пруга, модерну војску, са реформама унапређено грађанско-цивилно друштво. У његово време “Боже правде” постала је званична химна Кнежевине Србије и опстајала и поред покушаја неких да је мењају – нагласила је др Рајић.

Председник ИИЦ „Стари Влах“ Милорад Стевовић изразио је захвалност што се у Новој Вароши одржава скуп посвећен личности о којој није довољно речено и што ће зборник радова донети драгоцену грађу.

Председник Општине  Бранко Бјелић нагласио је да Стевовић, поред покретања истраживачко- издавачке делатности,   даје нови енергију и дух у повратку културних активности са слепог колосека.   Рекао је и да су реконструисане  зграда Библиотеке и Дома културе  и да следи обнова куће Берберијана, подизање споменика архимандриту Нићифору Дучићу (команданту Добровољачког кора у Јаворском рату), те изградња Културног центра, који ће окупити културне институције.

 Научни скуп траје до суботе, уз промоцију четири књиге о знаменитим личностима и догађајима из српске историје 19. века, у Библиотеци „Јован Томић“ од 18 сати у четвртак и петак.

Д. Гагричић