промоција годишњака стари влах

Враћајући дуг завичају, историјској области југозападне Србије, земљаци покренули часопис

БЕОГРАД – Први број ревијалног часописа „Годишњак Стари Влах“ промовисан је 20. марта  у хотелу ИН у Београду, а одговорни уредник тог годишњака, Миломир Краговић истакао је његову важност наводећи да он на најлепши начин промовише област Стари Влах на југозападу Србије.

Краговић је за Тањуг рекао да је подручје Стари Влах исторјски важно за Србију, због чега се часопис бави важним историјским чињеницма и представља својеврсни подсетник на неколико векова уназад, а истовремено сведочи садашњем и пише о будућем времену.

Председник Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“ које је издало часопис, Милорад Мишко Стевовић рекао је да је главна идеја годишњака да се оживи, како каже, интересантно подручје које има велику вредност.

„Поседујемо једну изузетну културну целину у којој се догодило много ствари, за које постоји потреба да се боље истраже и да се прикажу баш у правом светлу“, рекао је за Тањуг Стевовић.

Додаје да, уз часопис, читаоци добијају и два ексклузивна поклона, један је уникатна карта Старог Влаха, а други представља џепни речник старих речи и израза нововарошког краја.

Аутор уникатне карте подручја Стари Влах са Филозофског факултета Универзитета у Београду, Жарко Илић рекао је да је годишњак изузетно значајан за разумевање прошлости и представљање историје Србије.

Истакнуто је да прво издање има 200 страна, а у реализацији првог броја учествовало је чак 55 аутора и истраживача. Сав приход од продаје часописа биће дониран за истраживање и издаваштво истраживачко издавачког центра „Стари Влах“.

Тањуг

ГОТОВО заборављени Стари Влах, исто­ријску и географску област на југозападу Ср­бије, земљаци отимају од заборава. Група Но­воварошана, окупљена око Истраживачко-из­давачког центра „Стари Влах“ у Београду, после штампања пет књига за две године, покренула је часопис да разгрће ватру на огњиштима немањић­ке државе, да чува дух и историју и осветљава пу­теве будућности.

Први број овог часо­писа, на 200 страна, из пера 55 аутора, истражи­вача, историчара, али и сведока неких данашњих прилика, из престонице и ширег завичаја, у првом реду у сливу Моравице и Увца, биће представљен читаоцима у нововаро­шком Дому културе 22. марта.

– Ово подручје од стра­тешког значаја, које није заобишла ниједна олу­ја, већ је било поприште многих војних сукоба, заслужује часопис у коме би се сабирала различи­та мишљења, афирмисао препознатљив старовла­шки дух и писало о про­шлости, али и будућно­сти, да се створи простор за афирмацију и еконо­мије и културе – наглаша­ва у уводнику гласника одговорни уредник Ми­ломир Краговић, новинар и публициста.

У намери да поколе­њима преноси аманет неимара , уклесан у камену свети­ња и рушевина – да се не прекида памћење и веза­ност за претке, годишњак подсећа на знамените личности „ломног Вла­ха Старог“ – кнезове Ра­шковиће, сердара Јована Мићића, војводу Петра Бојовића, проту Јевстатија Кара­матијевића, а текст социолога и уни­верзитетског професора Сретена Вукосављевића (1881-1960) „Старовла­шка школа“ открива ка­рактер житеља овог краја.

Часопис има амбици­је да буде и подсетник и хроника, па доноси запис о књизи „Стари Влах“ Ивањичанина Милова­на Ристића, објављеној 1963. године. Млади историчар Филип Бјелић забележио је заборавље­не игре у нововарошком крају и 1.500 старих речи и израза. Пред читаоцима су прилози о нововаро­шким породицама и стихови 23 песни­ка из више оп­штина у избору Мирка Икони­ћа, прибојског песника.

Странице најављују и градњу РХЕ „Бистрица“, као и туристичке планове Златибора, док др Саша Маринковић казује о ста­ништу белоглавог супа на литицама Увачког језера.

– У првом броју има више историје, желели смо да што убедљиви­је представимо старовлашке корене, ту несвакидашњу лепоту различитости и чуд­них парадокса. Већ у следећем броју садашњост и будућност ће имати превагу – обећава Кра­говић.
Стари Влах је био готово заборављен у другој поло­вини прошлог века, поготову у увачком делу.

Урађена и нова карта
ЧАСОПИС објављује карту Старог Влаха, коју је после вишегодишњих истраживања урадио др Жарко Илић, научни сарадник Катедре за историју Филозофског факултета.

– На карти нису границе из раније литературе, него је представљају међаши које су овом појму поста­вљали сами Старовлашани и то почеткокм 19. века – каже др Илић.

– Старом Влаху припадају територија Нове Вароши, знатни делови општина Ивањице и Сјеница, села Пријепоља на десној обали Милешев­ке, територија Прибоја источно од Лима, насеља Јагоштица, Коњска Река и Заовине у Бајиној Башти, Котроман и Мокра Гора из Ужица, Семегњево, Јабла­ница и Доброселица из Чајетине, као и Даниловићи, Штрпце. Бијело Брдо, Божовићи и Цвркоте на терито­рији општине Рудо.