Промоција другог броја часописа
И ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ
После успешне промоције у нововарошком Дому културе, други број годишњака „Стари Влах“ представљен је 5. априла у препуној сали новобеоградског ИН хотела.
Говорећи о часопису, главни и одговорни уредник Миломир Краговић посебно је истакао да у овом броју своје текстове објављују нови угледни аутори, попут проф. др Милоша Ковачевића. О врло актуелној теми – ћирилици, и нашем односу према властитом писму, за часопис тумачи један од најистакнутијих српских лингвиста.
„У овом броју успели смо да, поред историјских тема, представимо и актуелни тренутак у општинама које припадају Старом Влаху“, истакао је Краговић.
У свом осврту, Краговић је посебно истакао да сваки читалац, уз часопис, добија и драгоцену књигу историчара уметности, и врсног истраживача, Драгише Милосављевића „Старовлашка кућа“.
Члан Креативног тима, др Жарко Илић говорио је о попису Нове Вароши из 1850/51. године. У овом ексклузивном тексту, Османлијски дефтери прецизно показују да је тадашња касаба имала 274 куће и 903 мушких глава. Др Илић говорио је и о свом тексту, у којем је анализирао однос највећег српског географа Јована Цвијића према националном питању.
Поред књиге, сваки читалац „Старог Влаха“ добија и луч, који је из борових пањева извадио Недељко Грујичић, из Драглице на Муртеници.
ЗА ДУГИ БРОЈ ГОДИШЊА
Рукописи научних истраживача, историчара уметности, хроничара са старовлашких простора, као и литерарни прилози.
О издавачкој делатности и напорима “да се покрене Нова Варош” говорио је Милорад Мишко Стевовић, један од оснивача ИИЦ “Стари Влах” и финансијер издања. Трудом старих сарадника и окупљањем нових, према речима уредника Краговића, други број годишњака је садржајно богатији од првог и доноси више прилога о савременим темама. Уз богату ликовно графичку опрему, на страницама су и рукописи научних истраживача, историчара уметности, хроничара са старовлашких простора, као и литерарни прилози.
На промоцији издања, која је у малој и сиромашној средини редак културни догађај, говорили су аутори текстова. Др Жарко Илић, са катедре за историју Филозофског факултета у Београду, подсетио је на заслуге Јована Цвијића (1865-1927), најпознатијег српског географа, као и да су трудом Кемала Нуркића и Мирослава Главоњића у часопису први пут објављене појединости о османлијском попису нововарошке касабе 1850/51. године (имала око 1.800 становника).
Конкус за кратку причу “Милинко Бујишић”
До 1. јула 2025. аутори могу слати радове у част новинара и афористичара, рођеног у селу Вранеша, једног од оснивача ИИЦ “Стари Влах”. Предложено да Библиотека понесе име Бујишића.
Конкус за кратку причу “Милинко Бујишић” расписали су Издавачко-истраживачки центар “Стари Влах” из Београда, иблиотека “Јован Томић” и Дом културе “Јован Томић” у Новој Вароши, поводом годишњице смрти Бујишића, београдског новинара и афористичара, рођеног у селу Вранеша, једног од оснивача “Старог Влаха” и покретача издавачке делатности.
Ово је објављено у другом броју годишњака “Стари Влах” и обелодањено у петак у Дому културе, на промоцији часописа „Стари Влах“ и књига „Тапије у камену“ Дагољуба Гагричића и „Старовлашка кућа“ Драгише Милосављевића.
– Конкурс је отворен до 1. јула 2025. године. Аутори могу слати две необјављене приче (до 6000 карактера), на адресу: domkulturenv@gmail.com. Жири ће 1. септембра новчано наградити три приче, уз повеље, а биће одштампана књига прича – рекао је главни и одговорни уредник часописа “Стари Влах” Миломир Краговић.
Новинар Драган Љељен подсетио је на “добра времена” Прибоја, указујући на кораке у отварању индустријских погона, али и на културне манифестације, туристичке могућности и отварање гарнизона Војске Србије. Жељко Дулановић кратко се осврнуо на перспективе Златара.
Историчар уметности из Ужица, Драгиша Милосављевић, аутор књиге “Старовлашка кућа”, објављене као поклон у Летопису, говорио је о градитељском наслеђу и мајсторима нововарошког краја, подсећајући да је урбанизовани сеоски амбијент Врело у Штиткову, с краја 19.века, препуштен зубу времена.
ИЗДАВАШТВО
Новинар Драган Љељен подсетио је на “добра времена” Прибоја, указујући на кораке у отварању индустријских погона, али и на културне манифестације, туристичке могућности и отварање гарнизона Војске Србије. Жељко Дулановић кратко се осврнуо на перспективе Златара.
Историчар уметности из Ужица, Драгиша Милосављевић, аутор књиге “Старовлашка кућа”, објављене као поклон у Летопису, говорио је о градитељском наслеђу и мајсторима нововарошког краја, подсећајући да је урбанизовани сеоски амбијент Врело у Штиткову, с краја 19.века, препуштен зубу времена.
Репортаже сабране у књизи “Тапије у камену” Драгољуба Гагричића су читанка земљописа и историје и сведоче о траговима, путоказима и раскршћима живота, отржући од заборава људе, догађаје и крајеве.
Извор: Златар инфо
Стари и нови сарадници – истраживачи и новинари (Фото: Ж. Раденковић)