ЛЕТОПИС  ГРАДИ  МОСТОВЕ

Промоција часописа „Стари Влах“ у библиотекама у Прибоју и Рудом.

Како идуће године обележити 120 година од Раоничке буне у Новој Вроши и век од рођења истраживача Вукомана Шалипуровића из Прибоја?

Први број часописа „Стари Влах“ у издању Истраживачко-издавачког центра  „Стари Влах“ из Београда  промовисан је 29. и 30. маја у библиотекама у Прибоју и у Рудом.

Подсећајући на крилатицу из уводника часописа „Мост који спаја столећа“, одговорни уредник Миломир Краговић истакао је жељу и напор креативног тима да се часопис  разликује од осталих и дизајном и садржајем, да буде подсетник и хроника, гласило које окупља стваралачка пера из свих области.Зато се у ове две средине, као и недавно у Чајетини и Ивањици, трагало за сарадницима и  разговарало о темама за други  и наредне бројеве.

Професор историје и истраживач Филип Бјелић  говорио је о разним утицајима на дефинисање  граница  и да у основи  географског појма Стари Влах лежи влашко (сточарско) становништво. У турском попису из 1455. године, у нахији Сеница, на месту некадашње српске жупе Сеница,  помињу се  власи као становници. Наводећи низ извора и записе истраживача и путописаца, Бјелић је нагласио:

– У периоду Првог српског  устанка, међу устаницима, била је у употреби одредница Стари Влах као назив за територију која је почињала на источним и југоисточним границама Ужичке нахије, односно Беогхрадског пашалука. У оквиру унутрашње поделе устаничке Србије постојала је и Старовлашка нахија, формирана након успешних српских продора у правцу југозапада, на територију Старовлашког кадилука 1807. и 1809. године.

– У Рашкој области  је видан траг оставио и задужио нас радовима из завичајне историје – неумони истраживач  Вукоман Шалипуровић из Прибоја. Идуће године навршава се 150 година од Невесињске пушке и Бабинске буне, као и 120 година од почетка Раоничке буне у околини Нове Вароши, кад су сељаци у турски суд донели око 800 раоника и три дана држали поседнуту Варош. Идуће године је и  век од рођења Шалипуровића, па би за  странице Летописа била част да  подсети на дело овог  прегаоца – рекао је, поред осталог,  новинар Драгољуб Гагричић.

Председник ИИЦ „Стари Влах“ Милорад Мишко Стевовић и директор Чедо Вучићевић говорили су о активностима, ширењу сарадње и плановима у издавачкој делатности.

У Родом је владало интересовање за изворе о Старом Влаху и
дигитализацији грађе, а наступио је фрулаш Драшко Спасојевић.