ТУЖНО ПОДСЕЋАЊЕ
ШТА БИ РЕКАО БУЈКЕ
Да је Господар направио други распоред, Бујишић би данас, 21. јуна, обележио својих 77 година
Друговали смо пола века, а никад није говорио о свом рођендану. Милинко је био човек који је више волео да говори о другима. Понајмање о себи. Знао сам да се нешто крупно догађа са његовим здрављем кад је прихватио да чувени Добрило Аранитовић скроји књигу у којој је главна личност управо човек који никада није седео у првом реду.
Увек будан
Увек будан, али из прикрајка. Често га, с разлогом, помиње неуморни четверац Мишко – Чедо – Данко и моја маленкост. У стилу: шта би о томе и томе рекао Милинко, који је и као новинар, и као колумниста, списатељ различитих жанрова, необично сабеседник, успео да изгради свој систем мишљења. Увек различит од других, нетипичан, ироничан и надасве духовит и старовлашки проницљив.
Причица из давних комунистичких времена
Уз ово тужно подсећање, ево једне причице из давних комунистичких времена.
Не сећам се ко је одлучио да се Бујке запосли у ЦК СО Србије, а нико није ни сањао да није члан Партије.
Брзо смо сковали план и један наш члан у новобеоградском партијском огранку предложио је Милинка за члана.
На том скупу све је текло у реду, док се за реч није јавио крупни Крајишник и звонко рекао:
- Људи, пре гласања, нека устане кандидат, да га сви видимо.
Збуњени Бујке збуњено је устао.
- О, људи, видите ту брадурину, нећемо ваљда четника међу наше редове – дрекнуо је онај исти Крајишник.
Није вредело запомагање председавајућег, који је саопштавао да је кандидат рођен 1947, да ни физички није могао да буде у четницима. Маса је већ била у делиријуму, а Милинко је некако извукао живу главу.
Ето, на почетку лета, на рођендан нашег друга, исказујемо велику тугу што није с нама на занимљивом старовлашком путу.
Милинко Бујишић би био против да се оваква цртица објави на нашем сајту. Поручио би:
- Куме, скрати ово мало, толико има важнијих од мене!