Skip to main content

Завичајно удружење Нововарошана је на својој седници Управног одбора прихватило предлог и донело одлуку да Удружење колективно буде
један од оснивача ИИЦ „СВ“.

Oснивачи Истраживачко издавачког центра „Стари Влах“ у Београду су: Милорад Мишко Стевовић, Милинко Бујишић, Чедо Вучићевић и Завичајно удружење нововарошана у Београду.

Дан 4. март је узет као  Дан ИИЦ „СВ“.

Химна Нове Вароши!

Иако има различитих тумачења, историјске чињенице показују да Стари Влах обухвата територије општина Нова Варош, Пријепоља, Прибоја, Чајетина, део општина Сјеница, Рудо у БИХ и део општине Бијело Поље у Црној Гори. Општина Нова Варош је и географски и духовни центар Старог Влаха.

Више у монографији НОВА ВАРОШ!!!

Kако прота Јевстатије објашњава генезу термина «Стари Влах» и његову географску распрострањеност: «Реч «Стари Влах» – пише он «датира још од Стефана Немање (Новаковић, Спомемици, 568). По индикацијама нашег народног епоса манастир Студеница и црква Јања налазе се у области Старога Влаха. Јиречек тврди да се у ХП столећу цео планински крај Горње Рашке називао Стари Влах. По турским изворима, у време старовлашких кнежева Рашковића, област Старог Влаха простирала се од Ужичке Пожеге до села Гвозда. Доцније је ова област сужена. По административној подели турског царства, она је обухватала предео од Новог Пазара до Вишеграда на Дрини, и од Ужичке Пожеге до равне Сјенице, па даље с ону страну Златара у Лим. Оваква подела се донекле поклапа са Цвијићевим етнографским схватањима».