Жарко Илић (28) нововарошанин и члан Истраживачко издавачког центра „Стари Влах“ докторирао је 24. новембра 2023. године, на Филозофском факултету у Београду одбранивши са највишом оценом дисертацију на тему „Историјска картографија Србије и Старе Србије у другој половини 19. и почетком 20. века“.

Др Жарко Илић завршио је академске студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду са просечном оценом 9,84, одбранивши дипломски рад на тему „Поплаве у Кнежевини Србији 60-их година 19. века“.

Одмах по завршетку основних студија започиње мастер студије које је завршио у септембру 2019. године и за мастер рад „Прве географске карте нововековне Србије“  добио  награду ,,Проф. др Радмила Милентијевић“ као најбољи из области историје.

Са 24  године Илић је уписао докторске студије историје на катедри за Историју српског народа у новом веку.  У периоду од септембра 2018. до јануара 2020. године био је запослен у Народној библиотеци Србије као водитељ картографског фонда. Од јануара 2020. године запослен је на Филозофском факултету, а учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и аутор је више од десет научних радова на српском и енглеском језику. 

Дисертација је прво дело у српској историографији у којој су картографске представе Србије и Старе Србије представљене на једном месту, објашњени главни правци у развоју српске картографије, приказан трансфер знања који се кроз картографију вршио у научном свету 19. века, али исто тако и дело у којем се на једном месту разматра употреба и значење наведених појмова у периоду Новог века, што је било неопходно за исправно разумевање географске терминологије присутне на картама централног дела Балканског полуострва.

Сабирајући бројну грађу, млади истраживач је први део докторске дисертације посветио анализи географских појмова коришћених на простору Балканског полуострва у периоду Новог века, а који су повезани са географским појмом Србије, и од 30-их година 19. века, са географским појмом Старе Србије, као што су: Србија, Стара Србија, Македонија, Босна, Херцеговина, Горња Албанија / Арнаутлук и Бугарска. Дао је и одговор на питање на основу којих извора је у географској литератури и картографији ограничаван појам Србије у периоду након нестанка српске средњовековне државности, па све до њене обнове почетком 19. века. Указао је и како је дошло до формирања географског појма Старе Србије и који су све елементи утицали на повлачење граница овог појма у српској науци, те  на који начин су Срби дефинисали свој етнички простор и под којим утицајима су повлачили границе „српске земље“ или „српских земаља“.

Илић је истраживао како су настајале географске карте, како су Србија и Стара Србија са одмицањем 19. века, постајале све познатија територија у европској картографији, са посебним нагласком на географским одредницама које су аутори користили за област која је након 1830/1834. године остала ван граница Кнежевине Србије, као што су биле Турска Србија, Рашка, Горња Мезија, Стара Србија. Уз утицаје и карте аустријске, немачке, руске, бугарске, француске и других картографских школа, аутор је пажњу посветио и развоју српске цивилне и војне картографије.

Најважнији тренутак у развоју српске картографије је први топографски премер Кнежевине/Краљевине Србије, који су урадили српски официри у периоду од 1881 до 1895. године – истиче Илић.

Последње поглавље доктората посвећено је етнографским картама, које су угледале светлост дана у периоду од 40-их година 19. века, па закључно са 1914. годином, у оквиру којег аутор указује на њихову политичку позадину, разлоге њиховог појављивања у одређеним временским периодима, поруку које су оне слале, али и веродостојност приказа распореда балканских народа.

У својим радовима посдебно место увек је резервисано за Стари Влах и село Трудово које у његовом животу има посебно место.

Сви чланови Истраживачко издавачког центра „Стари Влах“ честитају успешно одбрањену дисертацију и др Жарку Илићу желе успешну каријеру у области историјских наука на понос читавог Старог Влаха.