Парк захвалности странцима који су волели Србију
Нова Варош. –У нововарошком крају актуелна је замисао да се овде оснује Парк захвалности странкињама и странцима који су волели Србију. О томе пише управо објављен трећи број часописа ”Стари Влах”, годишњака за очување и развијање старовлашког духа чији је издавач Истраживачко-издавачки центар ”Стари Влах”. С написима познатих аутора о значајним историјским и савременим дешавањима.
Оснивање поменутог парка ударна је тема броја. ”Србија је вековима била приморана да брану слободу, свој народ, територију, заставу, част и православни крст. У судбоносним периодима, када је требало остати ‘свој на своме’, помоћ иностраних појединаца није била само морална подршка која нам је у тим тренуцима много значила, већ је велики број њих дошао у Србију и заједно са нама прошао све страхоте, помагао, борио се и умирао”, пише у тексту организационог одбора окупљеног око те идеје. Уз напомену да поколења морају знати ко су били људи који су својим бићем, пером или делом били с нашим народом кад је најтеже.
Предлог да у овом крају заживи тај ”јединствени парк незаборава” дао је Милорад Мишко Стевовић, оснивач ИИЦ ”Стари Влах”. Предвиђена је и локација будућег парка: ”Почео би од краја Трга војводе Петра Бојовића у Новој Вароши и ширио по целој територији нововарошке општине, а затим и по територијама општина која обухватају подручје Старог Влаха”.
О иницијативи за оснивање таквог простора, како се наводи, консултовани су многи јавни радници, привредници и други. Идеја је наишла на одобравање и подршку, као и на спремност донатора за финансирањем подухвата. У плану је да пројекат парка ураде пејзажне архитекте, док би вајари направили бисте странкиња и странаца верних нашој отаџбини. То ће, закључују овде, бити отворена галерија, вечити историјски подсетник, својеврсни споменик незаборава и искрена захвалност српског народа.
О овој теми у уводном слову часописа ”Стари Влах” пише његов главни и одговорни уредник Миломир Краговић, истичући да је насловна страна броја посвећена будућем Парку захвалности и знаменитим личностима. ”Ту су заједно: Арчибалд Рајс, швајцарски публициста који је својим пером свету објективно описао српска страдања; Диана Будисављевић (девојачко презиме Обексер), у Другом светском рату спасила је 15.336 деце из усташких логора смрти; Франше д Епере, француски генерал и почасни српски војвода; Ђорђе Вајферт, Немац по пореклу, а Србин у срцу, велики индустријалац и добротвор; Флора Сандс, француска болничарка, касније једина жена официр српске војске у Великом рату; Серкиз Берберијан, турски лекар који је лечио у нововарошком крају, са српском војском прешао Албанију и неизмерно волео Нововарошанку Љубицу Ристић”, наводи у уводнику Краговић.
(објавила ”Политика” 30..3. 2026., аутор Б.Пејовић)